U poslednjim nedeljama Srbija se suočava sa ozbiljnim nedostatkom padavina. Iako su letnje suše sve češće, ovogodišnja situacija preti da premaši i najpesimističnije prognoze. Temperature su visoke, kiše skoro da nema, a poljoprivredna proizvodnja trpi ozbiljne posledice.

Ko najviše trpi?

Najpogođenije su ratarske kulture poput:

• Kukuruza, koji je trenutno u ključnoj fazi oplodnje,

• Soje, čiji je rast značajno usporen,

• Suncokreta, koji u ovim uslovima gubi na kvalitetu i količini.

Ugrožene su i povrtarske kulture na otvorenom – krompir, paradajz, lubenica – koje bez navodnjavanja ne mogu da izdrže ovakav temperaturni pritisak.

 Voćnjaci pod stresom

Manjak vlage utiče i na:

• sitnije i suvlje plodove,

• prerano opadanje voća,

• osetljivost na bolesti.

U vinogradima se beleže promene u sadržaju šećera i kiseline, što direktno utiče na kasniju preradu i kvalitet vina.

Navodnjavanje – lek sa cenom

Oni koji imaju sisteme za navodnjavanje pokušavaju da spasu što se može, ali visoke cene goriva, struje i vode dodatno opterećuju proizvodnju. Mnogi se suočavaju sa pitanjem: da li je isplativije pustiti rod ili trošiti resurse koje možda neće moći da povrate?

 Šta nas čeka na tržištu?

Ako se suša nastavi:

• očekuje se pad prinosa i porast cena osnovnih prehrambenih proizvoda,

• stočari će morati da kupuju skuplju hranu za životinje,

• moguća je nestašica sirovina za prerađivačku industriju.

 Ima li rešenja?

Kratkoročno – vrlo ograničeno. Dugoročno – moguće, uz:

• planiranje navodnjavanja i sistema za sakupljanje kišnice,

• prelazak na otpornije sorte i ranije rokove setve,

• edukaciju i digitalne alate za praćenje agroklimatskih uslova.